Presna hrana za početnike

Šta ako već sve znate da biste vodili zdrav, lagan i ugodan život? Šta ako je znanje vaše prirodno stanje? Kako bi bilo da imate poverenja u inteligenciju svog tela, koje je najvažniji i najprecizniji instrument za određivanje toga šta je za vas zaista najbolje?

Ova knjiga je tu da vas ohrabri i podseti da već imate sve što je potrebno za život u vitalnosti i zdravlju. Optimalna ishrana u svakodnevnoj rutini jedan je od glavnih faktora optimalnog zdravlja – i to je u potpunosti u vašoj moći i u vašim rukama. Probudite unutrašnju mudrost u vezi s ishranom i životnim stilom i uživajte u divnim promenama. Napravite zdraviji izbor. Izbor kreira Život.

„Čuvajte svoje telo, ono je jedino mesto u kome ste prinuđeni da živite“, Džim Ron

Priručnik obiluje praktičnim savetima, receptima i može vam biti dnevni saputnik ka zdravijoj i podržavajućoj ishrani, što vodi u vitalnost i zdravlje, više energije i lakoće za život u svim oblastima.

Obuhvata ne samo presnu hranu, već i savete kako da kombinujete presno i kuvano, te vas vodi u pravcu što prirodnije i lakše ishrane, kao i kako kombinovati vrstu hrane i namirnica za najbolje rezultate.

Recepti su jednostavni i lako primenjivi u svakodnevnoj ishrani, sa namirnicama koje su svugde dostupne.

Kada upoznamo svojstva određenih namirnica i kako da ih najbolje iskoristimo, recepti će služiti samo za inspiraciju. Uz pomoć ove knjige možete da ovladate šablonom kako da pripremate hranu na zdraviji i prirodniji način, a tada ćete sami praviti i izmisliti svoje recepte.

Uživajte u čitanju i primeni, i setite se da je sva moć našeg zdravlja i života u našim rukama~

Sa radošću i lakoćom,

Margareta

Utisci čitalaca

„Zdrava i izbalansirana ishrana podjednako je važna koliko i trenažni proces. Na mom ličnom putu Margareta mi je bila dragoceni doprinos. Zahvaljujući njenom aktivizmu, predavanjima, seminarima i radionicama, na kojima se jednostavno nauče praktična znanja, promenio sam način ishrane, dotadašnja uverenja i celokupnu filozofiju hranjenja. Moje telo je danas namireno svim neophodnim nutritivnim vrednostima. Sledeći Margaretin živi primer, sa lakoćom se hranim zdravo, a opet na način koji podržava moje raznovrsne i naporne treninge.“

„Kada počnete da se budite, zvezde vodilje sijaju svuda oko vas. Margareta i ova fantastična knjiga bile su moje vodilje ka jednostavnom, zdravom i nenasilnom načinu života i ishrane. Vratile su me mojoj pravoj prirodi. Hvala Univerzumu.“

Marija Bojić, instruktorka joge

Prvi susret sa presnom hranom sam imala na radionici za pripremu presne hrane kod Margarete, pre više od 12 godina.
Zahvaljujući tom susretu, uvela sam mnogo izmena u svojoj ishrani, koje su dovele do moje bolje vitalnosti, zdravlja i više energije.
Zahvalna sam za to iskustvo i sve više uvodim prirodne hranu i obroke, koji osnažuju moje celokupno zdravlje.

Odlomak iz knjige

Hrana je već pripremljena – uberi i jedi

Disanje je jedno od zajedničkih karakteristika ljudskog opstanka i prepoznajemo da svi imamo iste potrebe: udah – izdah, i to nam održava život. Da li je sa ishranom drugačije?

Da li ste se ikada zapitali koja je to hrana koja je namenjena ljudskoj vrsti? Koji su kriterijumi koje jedna namirnica treba da zadovolji da bi bila hrana? Da li je hrana sve što jedemo?

Da li ste imali prilike da posmatrate mladunce mačaka ili pasa tek kad se rode? Nakon što ih majka uredi, ona samo legne, a mladunci sami nalaze svoju hranu, tj. majčinu sisu i počinju da jedu! To je automatski, nagonski. Kako je moguće da je sa ljudskom bebom drugačije? Kako bi bilo da pustimo svoju bebu da sama nađe svoju hranu kod svoje majke? Napravljen je eksperiment. Bebe koje su rođene prirodnim putem u prijateljskom okruženju, kod kuće, uspešno su pronalazile dojku i same se snalazile da sisaju bez ičije pomoći! Ima li išta prirodnije? Ovo je samo ilustracija jednostavnosti hranjenja. Kao i disanje, i hranjenje je prirodan, spontan, urođen nagon. Jednostavnije je nego što mislimo:

• Uberi i jedi!
• Jedi kad si gladan!
• Stani kad si sit i zadovoljan!

Svi životni oblici od iste vrste imaju iste potrebe kada je hrana u pitanju – svaka jedinka se hrani kao i sve ostale. Sve životinjske i biljne vrste nepogrešivo znaju šta im je za hranu, osim čoveka. Jedino je čovek u tome nekako zbunjen.

Kao vrsta potičemo iz tropskih krajeva i namenjena nam je hrana koja u tom podneblju uspeva na prirodan način – u najvećoj meri plodovi slatkog voća! Ukoliko bismo bili u svom prirodnom staništu, i odeća bi nam bila suvišna. Noseći odeću, mi zapravo sebi stvaramo tropsku mikroklimu. Svoja prebivališta, stanove, kuće, firme grejemo kako bismo postigli tropsku klimu tu gde najviše boravimo. I sve slično tome što činimo je zarad opstanka u okruženju i staništu koje nije naše prvobitno, iz koga potičemo.

Ako iskreno želimo da saznamo koja je to hrana za ljudsku vrstu, najpre u tu potragu moramo da krenemo samo sa onim „alatom” koji smo dobili na rođenju, a to su naša osnovna čula: vid, miris, ukus, i organi: šake, zubi, naš sistem za varenje. Jedino tako goloruki možemo da prepoznamo šta je prava hrana za nas. Ako smo iskreni – to su samo biljni plodovi voća i ponekog povrća. Kažem, ponekog povrća, jer radije uberemo jabuku nego da kopamo korenje.

Ni sva biljna hrana nam nije data da je jedemo, kao što su uveliko rasprostranjene žitarice!^[1] Pšenicu većina ljudi jede svaki dan, po tri i više puta na dan. Ipak, kada stanete ispred klasa žita, shvatate da tako goloruki, bez obrade tog zrna, u stvari ne možete da ga jedete. Ili možete, ali koliko? Šaku zrnevlja da žvaćete ceo dan. Još važnije je šta se, od toga što pojedete, usvaja na ćelijskom nivou.

A sada da odšetamo do neke sočne jabuke, breskve, kruške, kajsije… Uberete plod koji vam legne u šaku, baš kao da je neki ergonom na tome radio projekat. Zarijete zube u njeno slatko i sočno meso i trnci vas prođu od miline. Slatka i sočna. Voćka. Hrana za ljudsku vrstu. Plodovi – sve ono što sadrži seme u sebi (ponekad i na sebi, kao jagode). Plodonosne biljke su zavodnice. Oboje svoje plodove da budu primamljivih boja i mirisa. Sazrevaju svoje plodove do eksplozije ukusa i simfonije za vaša nepca, jer žele da se vi sladite plodovima. Sazrevaju svoje seme kako bi se dalje razmnožavale. Jedući plodove, omogućavate razmnožavanje biljaka, rasejavate njihovo seme dalje, širite biljnu vrstu. I biljke su vam zahvalne!

Koje karakteristike treba da zadovolji namirnica da bismo je nazvali hranom?

• Lako dostupna – možemo je konzumirati bez obrade bilo kakvim alatom osim našim šakama i zubima. Dostupna da je uberemo kako nam anatomija nalaže.
• Vrhunski ukusna – konzumiramo je bez potrebe da začinjavamo, jer je savršenog ukusa takva kakva jeste.
• Od jedne namirnice da je moguće napraviti pun obrok.
• Svarljiva i usvojiva – lako se vari i apsorbuje u naše ćelije.

Hrana, da bi bila hrana, potrebno je da bude primamljiva svim našim čulima, našem oku, dostupna našim šakama, dostupna našim zubima, mirisna i ukusna. Da bude potpuno svarljiva sistemu za varenje i potpuno usvojiva ćelijama. Sva hrana u prirodi ima hranljive vrednosti, ali nije svaka za našu ishranu. Ono što određuje hranu jeste i činjenica da li se nutrijenti usvajaju našim ćelijama. Ako ne, onda to nije hrana.^[2] Namirnica koja se ne svari, već u crevima truli, stvara toksičan otpad koji se nagomilava u organizmu. Da li takvu namirnicu možemo da nazovemo hranom? Ne postoji zdrava i nezdrava hrana. Ako je hrana, onda je i zdrava, ako nije zdrava – onda nije hrana!

[1] Žitarice, uglavnom zbog glutena, izazivač su niza poremećeja, sadrže plesan, te stvaraju zavisnost.

[2] Ako uzimate optimalnu hranu a nutrijenti se ipak ne usvajaju, to je znak da vaše telo ne apsorbuje dobro. Poradite na čišćenju organizma kako bi se apsorpcija regulisala.